umbraculum

umbraculum – senovito mesto udaljeno od sveta, za razmišljanje i rad…

ne znam da li ću ga ikada pronaći (ne zato što mislim da ne postoji, nego zato što mislim da mi sve više beži…) – moj sopstveni, lepi umbraculum, na suncu, ali sa štitom kada postane teže podnošljivo. u podne, npr. kako sam prvo izradila plan b, pa potom plan a, sagradila sam ga unutar sebe. ne patim. ne patim nepodnošljivo.

ali, to mesto postoji u svom fizičkom, zemaljskom obliku. postoji u brazilu, blizu atlantika i kišnih šuma. kuća 78-godišnjeg filozofa koji je takođe želeo da ima sopstveno skrovito, ušuškano mesto sa knjigama, među drvećem i zvezdama. kuća za filozofa koji je želeo kuću na čijem krovu će moći da čita, razmišlja, puši (ovo je još jedna od ključnih razlika između nas: osim što nisam 78. godišnji filozof ja i ne pušim) i gleda u zvezde između krošnji drveća. a u daljini je moćni atlanski okean… casa biblioteca se zove ta čarobno kuća u mestu vinhedo, u brazilu. stvorili su je mediteranci (kao što bog nalaže), jedan italijan iz parme – matteo arnone i jedan španac iz barcelone, pep pons, obojica od 2012. stanovnici brazila i vlasnici arhitektonskog ateljea branco.  

evo kako ta kuća za beg od sveta, za razmišljanje i rad izgleda:

images © ricardo bassetti